12.05.2014 Zdravlje deteta

Polenska alergija: Kako je razlikovati od kijavice?

Tokom maja i juna priroda buja pretvarajući se u cvetnu čaroliju. Međutim, magija lako može da se pretvori u noćnu moru ako se oči vaše bebe zacrvene, a nosić procuri od polena…

polenska alergija

Blaži simptomi, koji se javljaju kao reakcija tela na polen u disajnim organima, jesu sekrecija iz nosa i očiju, kijanje, kašljanje, grebanje i golicanje u grlu, te crvenilo očiju. Ozbiljnije reakcije ređe se javljaju, a manifestuju se oticanjem sluzokože grkljana zbog čega je disanje deteta otežano. Najteži oblik polenske alergije jeste bronhijalna astma. Tada dolazi do otoka sluzokože bronhija i grča disajnih organa, a to stanje zahteva hitnu lekarsku intervenciju.

Nažalost, dijagnostikovanje polenske alergije nije lako, jer se početni simptomi skoro uvek pripisuju običnoj prehladi. Dok „prehlada“ traje i nikako ne prolazi, roditelji zanemaruju činjenicu da dete stalno trlja oči ili nosić. Međutim, neki detalji koje roditelji mogu prepoznati i bez lekarske pomoći govore u prilog tome da je reč o alergiji, a ne o kijavici.

Prvo, prehladu prate povišena temperatura i sekret iz nosa, koji je u početku vodenast da bi za nekoliko dana postao zelenkast i kompaktniji. S druge strane, u slučaju alergije nema povišene temperature i sekret je stalno providan. Osim toga, dete tokom noći ima izraženije simptome, a ujutru se budi crvenih očiju (alergijski konjuktivitis) i ima napade kijanja. Tokom kišnih dana reakcije su manje izražene, jer vodene kapljice čiste vazduh od lepršavih polenskih zrnaca. Uz sve to, ako jedan ili oba roditelja pate od bilo kojeg oblika alergije, šansa da će i dete oboleti iznosi čak 60%.

Lečenje alergije

Alergiju nije moguće izlečiti, ali se njeni simptomi mogu ublažiti. Treba naglasiti i da simptome ovih poremećaja kod najmlađih ne treba zanemarivati, da se ne bi razvili u hroničnu astmu. Prvi korak u lečenju počinje postavljanjem tačne dijagnoze. Kada je sumnja na postojanje polenske alergije potpuno opravdana, treba utvrditi na koju biljku je mališan alergičan.

Prepoznavanje izazivača

Za otkrivanje alergena služe testovi tzv. kožne probe. „Prick“ metoda je postupak tokom kojeg se tankom iglicom u površinu kože unosi veoma mala količina određenog alergena slabe koncentracije, a tu su i testovi tokom kojih se alergeni unose injekcijom u dublje slojeve kože. Rezultat oba testa jeste oticanje i crvenilo na mestu uboda, a u zavisnosti od jačine i brzine reakcije, lekar može da utvrdi koja ju je supstanca izazvala. Osetljivost na pojedine alergene moguće je utvrditi i putem testova krvi. Oni su bezopasni po dete, ali su stresni zbog samog postupka vađenja krvi.

Ublažavanje simptoma

Nakon što je potvrđeno postojanje alergije, lečenje će zavisiti od jačine izraženih simptoma i problema koje oni izazivaju kod mališana. U današnje vreme ono se sprovodi na tri načina.

  • 1. Hiposenzibilizacija

Ovaj postupak zasniva se na postepenom ubrizgavanju alergena u organizam, i to svaki put u malo većoj količini, kako bi telo postalo tolerantnije prema izazivaču alergijske reakcije. Radi se tokom zime, kada kod deteta nema akutnih simptoma alergije niti u vazduhu ima čestica polena. Zanimljivo je to da ova metoda daje bolje rezultate kod dece nego kod odraslih, zbog toga što dečji imunitet nije u potpunosti razvijen, pa se lakše prilagođava „spoljašnjem napadu“.

  • 2. Medikamenti

Terapija lekovima pomaže svim alergičarima. Međutim, njima se bolest ne leči već se samo ublažavaju simptomi postojeće alergije. Evo najčešćih:

a) Antihistaminici (tablete, sprej za nos, kapi za oči) ublažavaju simptome alergijskog rinitisa: otok nosne sluzokože, začepljenje, kijanje, svrab i golicanje u nosu. Novije generacije ovih lekova (claritine, pressing i aeirius) izazivaju manje negativnih propratnih efekata od, primera radi, fenergana, koji izaziva pospanost.

b) Dekongestanti (kapi za nos i oči) ublažavaju sve pobrojane simptome i olakšavaju probleme sa sinusima. Za decu su najprikladnjije olint, nafazol i adrianol kapi za nos . Međutim, ne smeju se koristiti duže 3-4 dana.

c) Kortikosteroidi (tablete, injekcije, inhalatori) zaustavljaju i jače izražene simptome alergijskog rinitisa, pa čak i one koji prate blaže oblike astme. S obzirom na to da mogu imati propratne pojave, treba ih koristiti samo u krajnjoj nuždi i isključivo pod lekarskim nadzorom.

  • 3. Akupunktura

Polazeći od činjenice da alergijska reakcija nastaje kao „pogrešan odgovor“ organizma na bezopasnu supstancu, na primer zrnce polena, akupunkturom je moguće ojačati imunitet i na taj način naterati organizam da se „uzdrži“ od nepotrebne reakcije. Ova metoda nema neželjenih posledica, ali ju je potrebno sprovesti nekoliko meseci pre nego što se vazduh ispuni alergenima.

Autor: Life Content

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije